EKSKLUZIVNA VEST – TAJNA ANALIZA CIA: Evo kako su osmislili otcepljenje Kosova i formiranje „Velike Albanije“

Foto: AP

Kako je CIA analizirala davno utvrđenu albansku politiku otcepljenja Kosova, brutalne metode Aleksandra Leke Rankovića i ideju albanske republike u Jugoslaviji, koja je prerasla u „prirodan i trajan cilj“ ujedinjenja Velike Albanije

U aprilu 1979. godine, CIA je izvršila analizu „kosovskog pitanja“ u Jugoslaviji. U dokumentu „RDP80T00942A001000060001-7“  naslovljenom „Jugoslavija: Kosovski problem“, američka agencija je utvrdila korene srpsko-albanskog problema i njegove implikacije po budućnost Kosova u post-Titovoj Jugoslaviji.
CIA analiza počinje tezom da, iako je srpsko-hrvatsko rivalstvo vodeće u Jugoslaviji, u pozadini se razvija srpsko-albansko rivalstvo koje će imati „podjednako važan uticaj na to kako će Beograd izaći na kraj sa problema nacionalnih manjina“.

Izveštaj konstatuje kako je, uprkos srpskim naporima da pridobiju Albance odlukama kao što su povećana autonomija i ekonomska pomoć, albanski nacionalizam jača usled sve slabije kosovske ekonomije.

„Režim Envera Hodže u susednoj Albaniji, posmatra Kosovo kao entitet pod privremenom jugoslovenskom kontrolom… Iako nema dokaza o stranim subverzivnim aktivnostima na Kosovu, situacija je već pripremljena za strano mešanje. Ovo je naročito tačno, jer problem albanske manjine u jugoslovenskoj Makedoniji može destabilizovati region na koji Bugarska ima teritorijalne pretenzije“, piše u izveštaju.

CIA ističe kako milion jugoslovenskih Albanaca čini najsiromašniju grupu u zemlji, dok istovremeno ta grupa ima najvišu stopu nataliteta i nepismenih, što Albance čini naročito vezanim za zemlju.
„Tvrda struja albanskog nacionalizma se razvila među njima, sa ciljem prevazilaženja efekata nekadašnje srpske vladavine, a bazirana je na nerealnim očekivanjima ekonomske koristi… Prisustvo nezavisne albanske domovine unutar granica Kosova, dodaje inostranu dimenziju problemu“, stoji u analizi.

PLAN
Foto: CIA

ISTORIJSKO NEPRIJATELJSTVO

Analiza CIA se osvrće i na istorijski koren problkema. Spominje se duboka kulturno-istorijska i duhovna povezanost Srba sa Kosovom kao temeljom „Stare Srbije“ i domom prve Pećke patrijaršije. Ističe se i važnost Boja na Kosovu 1389. godine.
Sa druge strane, agenti CIA bili su upoznati sa tvrdnjom Albanaca da su direktni potomci drevnih Ilira, što bi ih kao takve činilo autohtonim na Balkanu, sok bi Sloveni bili invazivan element.
Izveštaj ističe i da je Josip Broz Tito imao ozbiljnih problema sa Albancima na jugu Srbije.
„Na primer, 1944. Titovi partizani borili su se protiv urođeničke albanske armije koja je želela da uspostavi kontrolu nad regionom. Albansko neprijateljstvo, uvek odmah ispod površine, eruptiralo je opet šezdesetih kada je sa Aleksandar Ranković, srpski nacionalista, Titov poverenik i nadzornik Tajne policije, izgubio moć. Ranković je igrao ključnu ulogu u ponekad brutalnim represivnim merama nad Albancima, a njegov odlazak stvorio je nadu da će se otvoriti vrata političkim i društvenim promenama“.

Pominje se i protest Albanaca 1968. godine u kojem su jasno tražili ispunjenje sedam uslova: Kraj „kolonizacije Kosova“ od strane Srba; autonomija; pravo na samoopredeljenje; pravo na poseban ustav Kosova; stvaranje albanske republike unutar jugoslovenske federativne strukture; stvaranje albanskog univerziteta kojim ne dominiraju Srbi; pravo na isticanje zastave Albanije.

Nakon demonstracija 1968, Albanci su još jednom potegli pitanje republičkog statusa Kosova.
„U decembru 1974. godine, nemiri su ponovo izbili, koncentrisani oko Univerziteta u Prištini. Stotine su uhapšene, a mnogi su završili u zatvoru na osnovu optužbi za distribuiranje albanskih nacionalističkih pamfleta, do pisanja nacionalističkih slogana na univerzitetu, od kojih su neki pozivali na stvaranje „Velike Albanije“

ODGOVOR BEOGRADA

Izveštaj CIA konstatuje kako je Beograd bio voljan da izađe u susret umerenom delu albanske strane, dok je prema agitatorima nacionalizma postupao krajnje surovo.
„Napori da se reši kosovski problem urodile su samo delimičnim uspehom. Investicije su stumulisale veliku migraciju nestručnih radnika iz sela u gradove, gde obećanje zaposlena nije ispunjeno“, ističe se u izveštaju i dodaje se da je spuštanje standarda na Univerzitetu u Prištini dovelo do velikog broja „polustručnih, nezaposlenih i nezadovoljnih“.

Univerzitet je bio glavno poprište nacionalističkih tendencija, zapaža CIA. Kako su istovremeno sa jačanjem Albanaca, najistaknutiji srpski nacionalisti „uklonjeni s Kosova“, oni koji su ostali su bili naročito osetljivi „jer sve više percipiraju fundamentalnu pretnju po svoj istorijski dominantan položaj“ na Kosovu.
U analizi se dalje navodi da Srbi gledaju na popustljivu politiku federalnih vlasti prema Albancima, kao na dalji pokušaj smanjenja srpskog uticaja u jugoslovenskoj državi. „Srbi sebe vide kao predvodnike i zaštitnike države, i ponosno ukazuju na činjenicu da je Srbija bila nukleus formiranja prve jugoslovenske države 1918.“, objašnjava izveštaj.

Srbi
Foto: Fonet/AP

MUSLIMANSKI FAKTOR

Analiza američke obaveštajne agencije ističe i problem verskog faktora, koji s obzirom na „represiju 3.8 miliona muslimana koji žive u Jugoslaviji i globalno buđenje islama“, može stvoriti ozbiljan problem po beograd.
Prema zvaničnim podacima, 1979. godine na Kosovu je živelo oko 1.3 miliona albanskih i turskih Kosovara, što je činilo oko 85 odsto ukupne populacije u pokrajini. Još oko 350.000 Albanaca živelo je u Makedoniji, a dodatnih 1.7 miliona muslimana Slovena u BiH.

Izveštaj konstatuje da su ove grupe muslimana odvojene „geografijom, rasom i (u slučaju BiH) prvrženošću feudalnoj muslimanskih kulturi koja nije prisutna među albanskim i turskim elementima“.

„Na primer, krvna osveta i prodaja mlade su uobičajena stvar na Kosovu, dok su davno nestali među slovenskim muslimanima“, piše u dokumentu.
CIA predviđa da će, u slučaju albanskog ustanka na Kosovu, doći do podele na dve struje – versku, koja će da se okrene Libiji, Iraku i Kuvajtu, gde se verski propovednici obrazuju, i nacionalističku, koja će biti naklonjena Tirani.

SIROMAŠTVO I NESTRPLJIVOST

CIA je zastupala stav da Beograd mora da pokrene efikasan ekonomski program kako bi umanjio siromaštvo na Kosovu i na taj način smirio nacionalističke duhove.
Problem demografskog buma Albanaca na Kosovu, takođe je stvorio probleme u procesu integracije Kosova u Jugoslovensku ekonomiju. Izveštaj procenjuje da Kosovo nikada neće postati deo jugoslovenskog ekonomskog „mejnstrima“ i da je zbog toga situacija idealna za strano mešanje, čime se implicira na zvaničnu Tiranu i njeno pridobijanje albanskih nacionalista za svoje ciljeve.
CIA naglašava da je albanski lider Enver Hodža, uprkos uveravanju da ne planira da interveniše u unutrašnjim pitanjima Jugoslavije, oduvek gledao na Kosovo kao na teritoriju pod privremenom jugoslovenskom kontrolom i da je istovremeno otvoreno postavio sebe kao „zaštitnika albanske manjine u Jugoslaviji“.

Ipak, izveštaj implicira da Albanija, koja je ekonomski nazadnija i od Kosova, pokušavsa nacionalizmom da pridobije poštovanje Kosovara.

„U neobičnom razgovoru sa Zapadnim diplomatom, albanski šef diplomatije Nesti Naše sugerisao je kako je ‘prirodan i trajan’ cilj ujedinjenje svih Albanaca u jednu državu“, piše u dokumentu.
„Naševljevi komentari mogu biti dobar indikator da Trana planira da iskoristi post-Titovu eru – ukoliko se Jugoslavija raspadne – kako bi ostvarila cilj formiranja Velike Albanije. Ovakva ideja privlači Kosovare, ne samo zbog nacionalnosti, već i zbog toga što bez obzira koliko su nazadni u Jugoslaviji, u Velikoj Albaniji bili bi napredni“, zaključuje se u izveštaju CIA.

(Vesti-info.rs/Kurir.rs/Newsweek.rs)

 

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close