Danska šalje tempiranu bombu: Da li je Srbija u opasnosti?

pig
Foto: Pixabay.com

Beograd — Otkriveno je da je više od 60 odsto danskih svinja zaraženo opasnom bakterijom. Ministar poljoprivrede Srbije tvrdi da naša zemlja nije u opasnosti.

Vest da su svinje iz Danske koje su zaražene bakterijom LA MRSA završile po celoj Evropi i da se o tome ćuti, počela je da izaziva paniku, naročito kada se zna da je zabeleženo šest smrtnih slučajeva od kada se prati situacija.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da deo svinja iz Danske jeste završio u Srbiji, ali da je reč o maloj količini i da nema mesta zabrinutosti jer svinje koje su dospele u Srbiju nisu zaražene.
“Bilo je vrlo malih kontigenata koji su ušli iz Danske u Srbiju. Mi nismo članica u EU, i eto, pokazalo se u ovom slučaju da je to dobro jer mi još uvek imamo konzervativni pristup kada je reč o uvozu svinja. Imamo dobru prevenciju za razliku od EU jer je obavezan karantin od 30 dana“, objašnjava Nedimović za B92 Biz.
Prema njegovim rečima, svinje idu 30 dana u karantin bez obzira da li su se uvozile za tov, klanje ili rasplod i tih mesec dana se posmatraju.

Mi u prethodnom periodu nismo imali pojavu pomenute bakterije u karantinu. Prednost je što još uvek čuvamo podatke iz karantina. Nismo imali odskakanja“, kaže on.
Nedimović kaže da ministarstvo prati izveštaje i stanje u regionu i da je glavna prevencija za sada karantinski pristup jer se za tih 30 dana jasno može pokazati eventualno prisustvo bakterije. On još dodaje da je reč o bakteriji koja se prenosi sa ljudi na životinje i da je opasna jer je otporna na mnoge lekove. Ističe da su najviše izloženi opasnosti ljudi koji rade u klanici.

Prema podacima danskih medija, svakog dana se oko 35.000 svinja preveze kamionima iz Danske u Nemačku i dalje prema ostatku Evrope. Danski izvoz čini 57% ukupnog izvoza u zemlje EU i zbog toga se ta država navodi kao glavni izvor širenja zaraze širom EU. Piše se da je još je gore to što Danska godišnje izveze 19.000 svinja za rasplod.

 

Danski pisac Hans Kristijan Andersen bi, da je danas živ, verovatno pored Ružnog pačeta ili Male sirene napisao i bajku o prasetu, jer u zemlji koja danas dobar deo ekonomije zasniva na uzgoju 20 miliona svinja, priču o tim životinjama ne bi mogao da izbegne. Prasići na žalost mnogih ne žive u Andersenovim bajkama, a svinjetina je hrana koja dobro može da se unovči što zna i pet i po miliona Danaca, kojima izvoz na tržište 120 država sveta, omogućava da ostvare delić ekonomske bajke. Valjda ova bajka neće imati tužan kraj.

 

(B92/Vesti-info.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close