Novo naučno istraživanje: svetlosna terapija ublažava neraspoloženje i depresiju

setnja
Foto: kurir.rs

Svetlosna terapija, koja poboljšava raspoloženje kod setnih i tužnih osoba, zimi kad su dani kraći, može da se koristi i kod lečenja depresije, tvrde naučnici.

Svetlosna terapija, koja se dugo koristi kao metoda poboljšavanja raspoloženja kod tužnih osoba zimi kad su dani kraći, može se koristiti i kod lečenja depresija nepovezanih sa promenama godišnjih doba, pokazalo je malo kanadsko istraživanje.

Depresija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja i vodeći uzrok invalidnosti i smanjenog kvaliteta života širom sveta, napisali su naučnici u časopisu „JAMA Psychiatry“.

Dok se mnogima koji pate od depresije može pomoći lekovima ili psihoterapijom, to ipak ne deluje kod svih, a neki pacijenti ne drže se propisane terapije zbog nuspojava ili izazova koji su povezani s pristupačnošću lečenja ili cenom.

„Ovo istraživanje je prvo koje pokazuje da je svetlosna terapija sama po sebi delotvorna i prvo koje je uporedilo uticaj kombinacije lekova i svetla i svetla samog po sebi“, kaže voditelj istraživanja Rejmond Lam sa univerziteta Britiš Kolumbija.

„Najdelotvornija je bila kombinacija terapije svetlom i antidepresiva“, kazao je Lam. „Uprkos tome neki su ljudi skloniji da probaju nemedikamentozno lečenje i možda će odabrati prvo terapiju svetlom.“

Kako bi ispitali delotvornost terapije svetlom na depresije čija pojava nije vezana za godišnja doba Lam i saradnici slučajnim su izborom rasporedili 122 pacijenta u četiri grupe tokom osam nedelja. Jedna je bila na lekovima, druga na terapiji svetlom, treća na kombinaciji tih metoda, a četvrta je bila kontrolna grupa koja nije primala nikakvu terapiju.

Nakon osam nedelja lečenja oni na kombinaciji antidepresiva i svetla zabeležili su prosečni pad intenziteta depresije od 16,9, oni na svetlosnoj terapiji pad od 13,4 na skali depresije, a oni na antidepresivima 8,8. Najmanje poboljšanje zabeleženo je kod kontrolne grupe koja nije primala nikakvu terapiju u kojoj je zabeležen pad od 6,5.

Naučnici kažu kako nije poznat mehanizam kojim svetlosna terapija deluje, ali moguće je da resetuje biološki ritam u mozgu.

Naučnici priznaju da nedostaje podataka kolikoj su količini dnevnog svetla bili izloženi ispitanici tokom tih osam nedelja.

(lovesensa.rs)