Nordijska dijeta: Mršavite kao vikinzi

Foto: Pixabay.com

Iako mnogi i dalje preferiraju mediteranski jelovnik, možda nije zgoreg u susret nadolazećim hladnijim mesecima razmisliti o prelasku na malo „jači“ nordijski način života – i njihovu ishranu.

Ova dijeta sve je popularnija među poznatima, a već nekoliko istraživanja potvrdilo je kako je ovakav režim ishrane odličan način kako za skidanje viška kilograma, tako i za dovođenje u red organizma i poboljšanje celokupnog zdravlja.

Kad je reč o zdravlju, nordijski meni reguliše krvni pritisak i snižava štetni holesterol, a velik uticaj ima i na rešavanje problema raznih upala, povezanih s nekim hroničnim bolestima – rakom, dijabetesom tipa 2, pa čak i Alchajmerom.

Isto tako, jelovnik vikinga odličan je i način za zdravo mršavljenje.

Ljudi u nordijskim zemljama spadaju među one sa najmanje problema sa viškom kilograma, a da se s ovakvom ishranom lako mršavi pokazalo je i opsežno istraživanje sprovedeno pre nekoliko godina.

U naučnoj studiji od 147 gojaznih pacijenata, koliko ih je učestvovalo u istraživanju, oni koji su se držali nordijske ishrane smršali su 4,7 kilograma nakon 26 nedelja, dok je kontrolna grupa uspela da skine svega 1,5 kilograma.

Zanimljivo je i to što je veća količina tih kilograma otišla sa stomaka, zahvaljujući činjenici da se nordijska dijeta u velikoj meri sastoji od namirnica koje sagorevaju masti.

Sad još da vidimo šta jesti kako bi kilogrami počeli da se “tope”.

Gotovo sve vrste povrća i voća su dozvoljene, ali naglasak je na – borovnicama i ostalom bobičastom voću, jabukama, kruškama i šljivama, dok se od povrća preporučuju praziluk, cvekla, šargarepa, keleraba, paštrnak, bundeva, krompir i luk.

Veoma je važno jesti i dosta kupusa, karfiola, kelja, spanaća i ostalog zelenog povrća…

A šta je apsolutno zabranjeno?

  • trans masnoće
  • brza hrana
  • sokovi
  • prerađena hrana
  • aditivi u hrani

U nordijskoj ishrani riba je neizbežna, što je odlično jer je prepuna vitamina D, omega 3 masnih kiselina, joda, cinka i drugih važnih nutrijenata.

Dozvoljene su gotovo sve vrste riba, posebno haringa, skuša, losos i bela riba.

Preporuka je da se riba jede najmanje dva puta nedeljno, dok je kod mesa potrebno smanjiti unos masnog mesa i nastojati da se divljač nađe na jelovniku.

Crveno i belo meso trebalo bi jesti što ređe, dok bi salame, viršle i ostale mesne prerađevine trebalo u potpunosti izbegavati.

Mleko i jaja su dozvoljeni, ali u umerenim količinama.

Orašaste grickalice igraju veliku ulogu u zdravoj ishrani, pa nije čudno da su i kod vikinga našle svoje mesto.

Jedite orahe, lešnike i bademe, a dodajte im i čija sjemenke, lanene, suncokretove i semenke bundeve. Kao dodatni izvor proteina, na raspolaganju su vam i sočivo, pasulj i grašak.

Raž, ječam i ovas su glavne žitarice u nordijskoj prehrani – uz to što manje prerađeno, to bolje!

I dok se mediteranska ishrana bazira na maslinovom ulju, u nordijskoj je naglasak na ulju od uljane repice (kanola ulje). 

(B92.net/ dnevnik.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close