Dunja,jesenja vitaminska bomba

dunja

Semenke dunje sadrže čak 15 odsto ulja i zavidne količine važnog sastojka amigdalina, odnosno vitamina B17 koji poseduje antikancerogeno dejstvo

DUNJA (Cydonia oblonga) predstavlja pravo voće jeseni. Iako je njeno vreme od oktobra do decembra, ne nalazi se baš često u prodaji. Preci današnje civilizacije znali su daleko više o njenoj vrednosti, zbog čega je donekle poprimila i mitski značaj. Potiče iz jugozapadne Azije, odnosno iz Irana i Anadolije, a samonikla se javlja u srednjoj Evropi pod nazivom “sidonijska kruška”. Zlatnožute je boje, tvrdog ploda i oporo kiselog ukusa. Stari Grci su je obožavali. Kod njih je simbolizovala ljubav i sreću, a najčešće su je pripremali tako što bi je izdubili, napunili medom i ispekli. Inače, u stara vremena dunja se smatrala simbolom plodnosti. Uoči venčanja mladenci su morali da pojedu dunju da bi im brak bio plodan i srećan. Rimljani su, opet, iz nje izvlačili eterična ulja za proizvodnju parfema. Francuzi vekovima prave sir od dunje, pri čemu se njeni plodovi kuvaju do čvrstine da mogu da se seku nožem. Ova poslastica posebno je bila omiljena Jovanki Orleanki.

Za one koji ne znaju, dunja predstavlja pravu vitaminsku bombu. Osim minimalne količine kalorija i masti, bogata je proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i puno taninskih materija i pektina. Od vitamina najviše ima vitamina C. Ali i zavidnih količina karotena (provitamin A), vitamina B1 i B2, kao i niacina. Od minerala najviše je zastupljen bakar, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, sumpor, hlor.

Semenke dunje sadrže čak 15 odsto ulja i zavidne količine važnog sastojka amigdalina, odnosno vitamina B17 koji poseduje antikancerogeno dejstvo. Semenke su bogate i mastima, taninom, pektinom, šećerima, jabučnom kiselinom, emulzinom i protidom.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj, astmu i akutnu dijareju. Pečena ili kuvana dunja preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, otklanja nesanicu, kao i loš miris iz usta.

Dunje se kuvaju ili peku, pa najčešće služe za pripremu kompota, želea, marmelada i voćnih kašica. Dobro se slažu sa pečenim mesom, piletinom, pačijim mesom, junetinom i mesom divljači. Posebno, ako se mesa peku zajedno sa dunjama ili se služe s umakom od dunja.

ČAJ PROTIV KAŠLJA

DOBRO opranu dunju očistiti, preseći na četiri dela, odstraniti semenke i tvrdi deo oko njih, a mesnati deo iseći na sitne listiće, i odmah, dok ne promene boju, staviti u litar vrele vode i lagano kuvati 15 do 20 minuta. Potom ohladiti, pa procediti i piti u gutljajima tokom celog dana ukoliko osoba oseća disajne tegobe, kašlje, promukla je ili ima bronhitis.

PROTIV BORA

ZA lice bez bora i lepo negovane usne narodna medicina je našla odgovor takođe u dunjinim semenkama. Preparat se pravi tako što se jedna kašičica semenki sitno isecka, a zatim usitni u avanu i potom prelije sa dve kašičice proključale vode. Dobro promešana smesa ostavi se da odstoji deset minuta. Tom mešavinom mažu se ispucale usne i mesta na licu sa izraženim borama. Da bi efekat bio uspešan, terapija mora biti redovna i dugotrajna.

Protiv bora može da se pripremi i dunjin losion tako što se 200 grama kora dunje dve nedelje drži u tri decilitra jače rakije, po mogućstvu komovice. Nakon toga rakija se procedi, sipa u tri bočice i hermetički zatvori. Pripremljenim losionom mažu se delovi lica sa borama, dva puta dnevno.

FRANCUSKI SIR OD DUNJA

ZA ovaj specijalitet treba oprati dva kilograma dunja u hladnoj vodi i obrisati ih krpom. U vodi se kuvaju sa korom dok potpuno ne omekšaju. Ohlađene iseku se na komadiće i propasiraju. Dobijena masa se izmeri, pri čemu se na kilogram i po pirea dodaje kilogram šećera.

Masa se zatim ponovo izmeša i kuva na laganoj vatri 45 minuta uz neprestano mešanje. Skuvana smesa sipa se u odgovarajuću činiju, plitku staklenu posudu ili u manje posudice. Kada se ohladi, poslasticu treba iseći na kocke i uvaljati u prah šećer i ostaviti na tamno i suvo mesto da stoji.

Ovaj sir je snažan izvor energije, a može se uzimati i kao lek za poboljšavanje varenja. Uz napomenu da nije preporučljiv dijabetičarima i gojaznim osobama.

(novosti.rs)

Podeli ovaj članak