Dejan Pantelić o bolesti svoje dece: Možda je to bio okidač ovog mog problema

dejan-pantelic
Foto: Telegraf

Porodica poznatog voditelja proteklih nekoliko godina prošla je kroz velika iskušenja.

Gostujući u emisiji „Tako stoje stvari“ Dejan je progovorio o počecima svoje karijere, te o bolesti koja je njegov život pretvorila u pakao, ali mu i pružila novu životnu misiji.

– Godine 2012. morao sam da izađem i studija i da napravim pauzu. Tada sam sa Cecom Danilović radio emisiju povodom Olimpijskih igara u Londonu. Nisam imao neke bolove, prosto sam osećao da nešto nije u redu. Imao sam problem ispod krajnika, a namerno neću da ga imenujem. On je krenuo da se širi i da mi gura jednu žlezdu. Lutao sam po lekarima. Ništa me nije bolelo. Rak u startu ne boli, ali verovatno kasnije boli. Krvna slika mi je bila fantastična, nisam bio pušač, nikad nisam pio. Na prvi pogled krajnik je bio zdrav. Tek kada su uradili radikalnu operaciju, videlo se da se on učaurio ispod krajnika – priča Deki kako je otkrio bolest.

Iako je od toga prošlo skoro pet godina, još uvek mu zasuze oči kada o tome govori.

– Na dobrom sam putu da sve ovo bude jedna ružna priča koja ostaje iza mene, ali koja je mene i porodicu bogami pregazila kao brzi voz. Srećem ljude koji su imali isti problem kao ja. Malo mi je neprijatno o tome da govorim, žao mi je ljudi, imam neku knedlu u grlu, jako sam emotivan. U početku mi je to smetalo jer me je to vraćalo na neke moje probleme, međutim kasnije sam shvatio da je to moja misija i da ja moram da pomognem tim ljudima, da ih usmerim levo ili desno, da odigraju pravu kombinaciju, da se posle ne bi desio katastrofalan ishod. Sad sam komuniciram sa njih dvoje-troje koji pokušavaju da nađu put do izlečenja. Ne stavljam sebe na pijedestal, to je prosto moja misija, želim ljudima da pomognem i da ih posavetujem – priča voditelj.

On dodaje da mu nije lako palo sažaljenje koje je primetio u svom okruženju.

– Smetalo mi je što me sažaljevaju, samo sam tražio mir i unutrašnju energiju, koju sam dobio od porodice i prijatelja. Sve mogu da mi kažu, da sam loš čovek ili loš voditelj, ali ne mogu da mi uzmu prijatelje koji su i dan danas uz mene, svakodnevno me zovu i pitaju da li sam dobro, da li mi treba nešto, da li mi treba novac. U ovoj mojoj priči novac mi je itekako bio potreban. Emotivna snaga mi je došla od njih, zbog njih i svoje porodice sam iz inata dokazao da mogu opet posle svih problema da se vratim ispred kamere i da radim svoj posao sa osmehom na licu.

Deki je progovorio i o zdravstvenim problemima sa kojima su njegova deca, sin Vukašin i ćerka Lana, suočili kada su bili još mali.

– Muka nas je naterala da upoznamo dijabetes zbog naše dece, u roku od dva meseca pre šest godina ta bolest je oboma dijagnostikovano. To je možda bio okidač ovog mog problema. Sve se to izdešavalo, i otac mi je umro u međuvremenu. Onda smo shvatili da sistematizacija pristupa prevenciji i kontroli dijabetesa kod nas nije dobra i da se u Srbiji leče samo posledice dijabetesa. U Srbiji ima 500.000 registrovanih obolelih od dijabetesa tipa 1 i tipa 2. Poražavjaući podatak je i da ima još 200.000 ljudi koji ne znaju ili neće da priznaju da imaju dijabetes. To je ogromna brojka. Ne znam zašto su prethodne vlade ukidale vrlo bitna savetovališta u domovima zdravlja za dijabetes – rekao je voditelj, te istakao da sada u saradnji sa Ministarstvom zdravlja pokušava da izgradi sistem i da vrati savetovališta u zdravstvene ustanove.

Izvor: Tako stoje stvari (RTS),Blic

(story.rs/ vesti-info.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close