Da li u Srbiji devojke samuju zbog nerealnih očekivanja?

usamljena

Stav da smo najbolji, najpametniji i najlepši negativno utiče na veze. Dok pričaju da traže „normalnog“, mnoge devojke zeleno svetlo daju samo zgodnom, bogatom i obrazovanom.

Ogledalce iz bajke „Snežana i sedam patuljaka“ ima mnogo posla u 21. veku. Malo-malo, pa neka „kraljica“ od njega zatraži odgovor na retoričko pitanje „Kaži mi na svetu najlepši ko je“. Izgleda da je ogledalce shvatilo da istina nigde ne vodi, jer svuda oko nas su „kraljice“, uverene da su najlepše, najpametnije i najbolje na svetu.

Kada jedna takva savršena „kraljica“ krene u potragu za kraljem, nije ni čudo da u glavi ima spisak zahteva koje ni Čarobnjak iz Oza ne može da ispuni. I na kraju završi sama ili kao junakinja stare dobre izreke „Izbirač naiće na otirač“.

Nerealna, odnosno previsoka očekivanja od partnera jedan su od razloga što u Srbiji ima toliko samaca. Mada će mnogi momci i devojke reći da za vezu ili brak traže samo nekog normalnog, kad se malo zagrebe ispod tog opisa, dođe se do znatno drugačije slike.

Zgodan, situiran, ali ne cicija, osećajan, ali da bude i mačo, romantičan, ali praktičan, duhovit, obrazovan, sposoban, ali pažljiv – neki su od kriterijuma koje pripadnici jačeg pola treba da zadovolje. Kao da većina devojaka cilja onih deset odsto, koji ispunjavaju sve gore navedene kriterijume. Kada im priđe neko od preostalih 90 odsto, uglavnom mu nađu „hiljadu“ mana i žale se drugaricama kako ne mogu da nađu dečka. Rečenica „niko mi ne prilazi“, najčešće znači „ne prilazi mi onaj koga ja želim“.

Ni muškarce nije lako zadovoljiti, pa tako oni žele vitku lepoticu sa oblinama, dobru domaćicu i posvećenu majku, uvek nasmejanu i raspoloženu za igre u spavaćoj sobi, ali i kuhinji. Veliki „frajeri“ ne vide svoje pivske stomake, a nekoj devojci zameraju što ima nekoliko kilograma viška…

Nije teško utvrditi da li ste oboleli od „kraljevske boljke“ – potrebno je „samo“ da ponovo uzmete ogledalce i ovaj put, za promenu, pokušate da budete iskreni, pa i surovi prema sebi.

Sagovornica „Života plus“, sociolog i trener emocionalne pismenosti i ličnog rasta Sanja Stanković, primećuje da znak prevelikih očekivanja može biti kad osoba traga za mnoštvom kvaliteta kojima sama ne može da parira.

– Na primer, neko prosečnog fizičkog izgleda, nižeg socijalnog statusa i osrednje inteligencije želi da osvoji harizmatičnu, atraktivnu i imućnu osobu. U većini društava je prisutna izvesna kompenzacija za određene lične nedostatke. Pa tako, stariji muškarci čeznu da osvoje mlade, privlačne žene. Oni možda mogu očekivati uspeh kod određenog broja žena koje su spremne da trampe visok erotski kapital za izvesne materijalne ugodnosti. Pitanje je, ipak, mogu li takvi partneri dugoročno usrećiti jedni druge – kaže Stankovićeva.

Problem je, međutim, što većina ljudi ne postavlja pitanje „Šta ja nudim?“ U potrazi za partnerom sa pločicama, ne vidi svoj stomak, dok želja za šarmantnim, duhovitim i zanimljivim princom skriva surovu istinu – da ništa od toga mi nismo. Prema rečima naše sagovornice, mnogi od nas su skloni da u partneru traže ono što im lično nedostaje.

– Nije retkost da ljudi traže od partnera da dobro zarađuje, da je uzbudljiv, da ih usreći, ali često su to stvari koje nama nedostaju. Ne treba projektovati u očekivanja od partnera ono što nam nedostaje u sopstvenom životu i što sami sebi treba da pružimo. Ukoliko vam nedostaje novac, razmislite o dodatnom poslu. Ako vam fali uzbuđenje, razmotrite kurs salse – savetuje sociolog.

Lakše je, ipak, tražiti „trn u tuđem oku, nego videti balvan u svom“. Holivudske bajke su ovde odigrale značajnu ulogu nudeći nam mnoštvo varijacija na temu kako je Gospođica Savršena pronašla Gospodina Pravog pa su živeli srećno do kraja života. Ako se tome doda i trenutna ekonomska situacija u Srbiji, dobijamo „bingo“.

– Usled sveprisutne kulture siromaštva u Srbiji, ljudi pokušavaju da nadomeste odsustvo osnovnih stvari u svakodnevici, poput pristojnog posla i dostojanstvenog života, uranjajući u fantaziju o idealnom partneru ili savršenoj vezi koja će nadjačati sve neprijatno. Oni čija su uverenja o ljubavi nastala na postulatima holivudizacije, veruju da će neki Hju Grant ili Džulija Roberts jednog dana ušetati u njihov život i uneti smisao – primećuje naša sagovornica.

Nije zanemarljiv uticaj vaspitanja i stav roditelja „moje dete zaslužuje samo najbolje“. Pa kad mamin sin ili tatina princeza odrastu, to najbolje, koje često poistovećuju sa savršenstvom, počinju da traže i u muško-ženskim odnosima.

– Potpuno je u redu da neko želi za sebe samo najbolje, ali se neretko u onom šta je „najbolje za nas“ krije preuzeto uverenje naših roditelja ili okoline o tome šta je „pravi izbor“. Kada se ovakva uverenja nekritički slede, onda osoba ostaje uvek nezadovoljna, neispunjena i bez razumevanja zašto je nesrećna, budući da je uradila sve što je verovala da je potrebno kako bi ostvarila svoje snove. Međutim, kada sledimo nametnute ideale, ne možemo biti istinski srećni ni kada ih konačno ostvarimo – upozorava Stankovićeva.

Dva su najverovatnija ishoda ove „bajke“. Prvi je da će osoba kad zađe u neke godine spustiti kriterijume, uplašena zabog biološkog sata koji neumoljivo kuca i straha od samoće koji se polako prikrada. Tada se nažalost često uverava u tačnost one „izbirač naiđe na otirač“. Drugi ishod, podjednako verovatan, je odustajanje od ljubavi.

– Posledice nerealnih očekivanja mogu se ogledati u čestom konzumiranju novih veza i krugu ponavljanih razočaranja, jer partner nije isporučio „paket osobina ili veština“. Podjednako opasna je druga krajnost, povlačenje iz partnerskih relacija i odricanje vrednosti zajedništvu i ljubavi. Ovome su sklone osobe koje će radije u svemu videti potkrepljenje za njihovu tezu da je danas sve interes i da ljubav više ne postoji, nego da izađu iz svoje zone komfora i preuzmu ličnu odgovornost za kvalitet veza koje grade – upozorava Stankovićeva.

PRVI KORAK – UPOZNAJTE SEBE

Naša sagovornica primećuje da živimo u vremenu kada usled medijske indoktrinacije ne znamo tačno šta se zaista nalazi iza našeg autentičnog „ja“. A kada ne poznajemo sebe, ne možemo sa sigurnošću znati ni koje tuđe osobine bi bile kompatibilne sa našima. – Bombardovani smo propagandom o tome kakvi bi trebalo da budemo i šta da očekujemo od partnera. Preduslov za sreću je da najpre spoznamo sebe u svim bojama, svetlijim, ali i tamnijim nijansama, prihvatimo sebe i naučimo da prepoznamo osobu koja je takođe prošla kroz ovakvu vrstu samospoznaje – objašnjava Stankovićeva.

(b92.net)