Da li antioksidansi ubrzavaju širenje raka?

antioxidants

Industrija prehrambenih suplemenata zaradila je pravo bogatstvo prodajući preparate bogate antioksidansima. Zašto? Jedan od razloga je što ti molekuli mogu da zaštite od raka tako što odstranjuju slobodne radikale. Međutim, nova istraživanja su pokazala da smo možda sve vreme pogrešno identifikovali krivce.

Slobodni radikali, odnosno reaktivne vrste kiseonika, nastaju kao međuproizvod metabolizma kiseonika i imaju više nesparenih elektrona u svojoj strukturi.

Zato ove supstance vrlo agresivno traže druge molekule i, u slučajevima izloženosti negativnim uticajima sredine poput radioaktivnog, ultraljubičastog zračenja i zračenja radio-talasa ili toploti, mogu da dovedu do obimnog oštećenja DNK i ćelijske strukture, što potencijalno može da dovede do razvoja raka.

Međutim, ćelije stvaraju mnogo različitih vrsta slobodnih radikala. Neki od njih služe u ćelijskoj signalizaciji, a bela krvna zrnca ih koriste u borbi protiv mikroorganizama i patogena.

Zbog toga, naučna zajednica je oduvek oprezno govorila o njima, napominjući da se još u potpunosti ne znaju sve dobrobiti i opasnosti od njihovog odstranjivanja.

Zapravo postoji vrlo malo čvrstih naučnih dokaza da antioksidansi zapravo smanjuju rizik od raka ili pomažu u njegovom lečenju. U stvari, neki klinički testovi pokazuju baš suprotno.

Istraživači sa Kraljevskog koledža u Londonu objavili su opsežnu studiju u Journal of the National Cancer Institute, u kojoj se objašnjava da slobodni radikali nisu samo štetni agensi.

Novo istraživanje nastavlja rad započet 2008. godine, kada su naučnici primetili da ćelije melanoma mogu da menjaju oblik zavisno od količine dva molekula, nazvana Rac i Rho, koji se ponašaju kao prekidači.

Kada prvog ima više, ćelije melanoma postaju izdužene i glomaznije, a u suprotnom slučaju okruglije i manje. Sada su otkrili da proces „zaokrugljivanja“ omogućava ćelijama raka lakše i slobodnije putovanje i širenje po telu.

U laboratoriji su doktori uzgojili ćelije melanoma, a onda ih tretirali antioksidansima i odstranili slobodne radikale. Rezultat je bio da su ćelije postale okrugle i kretale se brže.

Ćelije melanoma

Ovime je dokazano da prisustvo slobodnih radikala utiče na veće prisustvo Rac, odnosno manje prisustvo Rho molekula.

Štaviše, u slučajevima kada je bilo više slobodnih radikala, ne samo da su ćelije raka postajale veće i teže se kretale, već su se u zdravim ćelijama aktivirali geni p53, koji štiti ćeliju od maligniteta, i pig3, koji pomaže popravku oštećene DNK.

Rezultati su potvrđeni na životinjskim testovima, gde su pacovi sa višim nivoima pig3 imali veću šansu da prežive. Ovi tumori su rasli sporije i ćelije raka se nisu mnogo širile.

Osim toga, proučavajući lekarske izveštaje o pacijentima obolelim od raka, istraživači su uočili da i kod ljudi nizak nivo pig3 gena utiče na zaokruživanje ćelija raka i lakšim metastaziranjem.

Naučnici napominju da su njihova istraživanja obavljana u laboratorijskim uslovima i da im je potrebno još vremena, ali da ljudi treba da znaju da i sa antioksidansima treba biti pažljiv.

Već je dokazano da visoke doze antioksidanasa mogu da poremete tretmane, poput hemoterapije, koji zavise od slobodnih radikala da oštećuju i ubijaju ćelije raka.

Istraživači ističu i da ovo nikako ne znači da su antioksidansi loši po zdrave ćelije, ali je važno da prenesu ljudima upozorenje o korišćenju tih supstanci kod pacijenata koji su već razvili rak.

(rts.rs)